Sve Što Treba Da Znate O Crkvenom Venčanju: Vodič Kroz Procedure, Cene i Pravila

Crkveno venčanje predstavlja za mnoge parove najvažniji i najlepši trenutak na dan njihove svadbe. To je svečani čin koji pred Bogom i zajednicom potvrđuje večnu ljubav i vernost. Međutim, organizacija ovog svečanog događaja često donosi brojna pitanja, nedoumice i izazove. Kroz ovaj članak, nastojaćemo da vam pružimo sveobuhvatan uvid u proces crkvenog venčanja, na osnovu brojnih iskustava i pitanja koja se redovno pojavljuju.

Finansijski Aspekt Crkvenog Venčanja: Cene i Takse

Jedno od najčešćih pitanja koje muči buduće mladence jeste finansijska strana crkvenog venčanja. Iznosi se značajno razlikuju i zavise od brojnih faktora: da li je crkva parohijska (ona kojoj mladoženja pripada po mestu prebivališta) ili je u pitanju crkva po izboru, popularnosti same crkve, kao i pojedinačnog sveštenika.

U parohijskim crkvama cena bi trebalo da bude niža. Neki sveštenici ne određuju fiksnu tarifu, već kažu: "Dajte koliko možete" ili "koliko osećate". Međutim, u praksi se često dešava da sveštenici sugerišu određene iznose. U nekim parohijama se navodi cifra od oko 6.000 do 8.000 dinara za sam čin venčanja. Međutim, postoje iskustva gde su parovi u parohijskim crkvama platili i 12.000 ili 15.000 dinara, što se smatra visokim.

Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (na primer, u nekoj od popularnih beogradskih crkava kao što su Ružica, Saborna crkva ili Hram Svetog Save), troškovi su znatno veći. Onda se plaća posebna taksa za "zakup" crkve (koja može biti 5.000, 7.000 pa čak i 10.000 dinara), a posebno se plaća i sveštenik koji dolazi da vas venča (čija tarifa može biti dodatnih 8.000 do 10.000 dinara). Ukupno, takvo venčanje lako može dostići 20.000 dinara ili više, posebno ako se angažuje i hor.

Posebno je kontroverzna tzv. "kumovska taksa". U nekim crkvama se pominje da kumovi treba da plate po 2.000 ili 2.500 dinara. Međutim, mnogi smatraju da je ovo nepotrebno opterećenje za kumove, te mladenci često sami plate te takse, bez da o tome obaveštavaju kumove. Bitno je unapred se raspitati o svim stavkama i dogovoriti se sa sveštenikom, kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja na samom venčanju.

Neophodna Dokumenta i Papiri

Pre venčanja, potrebno je prikupiti određenu dokumentaciju. Osnovni dokumenti su krštenice oba mladenca i oba kuma. Krštenica se vadi u crkvi gde ste kršteni, a uglavnom se izdaje istog dana uz simboličnu naknadu. Zanimljivo je da mnogi sveštenici na kraju ni ne traže da im se krštenice pokažu, verujući parovima na reč, ali je svakako bolje imati ih pri ruci.

Ako se jedan od mladenaca krstio u inostranstvu ili u drugoj hrišćanskoj denominaciji (npr. katoličkoj), potrebno je proveriti da li vaša parohija priznaje to krštenje. Pravoslavna i Katolička crkva obično međusobno priznaju čin krštenja, ali konačnu odluku donosi sveštenik koji će vas venčati.

Ukoliko želite da se venčate u crkvi koja nije vaša parohijska, neophodna je saglasnost vašeg parohijskog sveštenika. On treba da da pismenu dozvolu (blagoslov) da vas drugi sveštenik venča. Ovo se često naplaćuje simboličnom takom (oko 400 dinara), ali postoje slučajevi da pojedini sveštenici zahtevaju i znatno veće iznose za ovu papirologiju.

Procedura Zakazivanja i "Predbračni Ispit"

Termin za venčanje treba zakazati što je pre moguće, pogotovo ako je reč o popularnoj crkvi. Neki parovi zakazuju termin i godinu dana unapred. Prilikom zakazivanja, obično je dovoljno da dođe jedan od mladenaca, sa ličnim kartama i podacima (imena, prezimena, datumi rođenja). Krštenice se mogu doneti kasnije.

Nedelju-dve pre venčanja, mladenci sa kumovima idu na tzv. "predbračni ispit" kod sveštenika. Ovo je u stvari neformalni razgovor gde sveštenik upisuje podatke iz krštenica, malo razgovara sa vama o svetosti braka, a često i održi kratku priču o važnosti porodice i verne ljubavi. Ovaj sastanak je prilika da postavite sva pitanja koja vas muče (o toku ceremonije, tamjanu, horu itd.). Traje oko 20-30 minuta.

Šta Doneti Na Dan Venčanja? Oprema Za Ceremoniju

Za sam čin venčanja potrebni su određeni predmeti. To su:

• Četiri sveće za venčanje: Dve drži mlada, dve mladoženja. Kasnije u toku ceremonije, mladenci predaju po jednu sveću kumovima. Sveće se mogu kupiti u crkvenim prodavnicama, pojedinačno ili u setu, i često se ukrašavaju mašnicama i trakama.
• Platno: Bela tkanina, obično sa vezenim krstom, koja se stavlja ispod nogu mladenaca tokom dela ceremonije. Može se kupiti u metru i prosto porubiti, što je jeftinije.
• Vino: Mala flašica crnog vina.
• Čaša ili pehar: Za vino tokom obreda. U mnogim crkvama imaju svoju, pa nije obavezno kupovati.

Komplet (4 sveće + platno) u crkvenim prodavnicama košta oko 2.200 - 3.000 dinara. Ove stvari mogu kupiti mladenci, kumovi ili roditelji, po dogovoru.

Pravila i Običaji: Od Odela do Datuma

Odeljenje: U crkvu treba ući skromno i pristojno odeven. Za mladu i ženske goste to podrazumeva haljine ili suknje koje pokrivaju kolena i ramena. Nije obavezno pokrivati glavu maramom, ali je poželjno imati nešto (šal, bolero) što se može prebaciti preko izraženijeg dekoltea. U manastirima su pravila strožija i poželjno je obavestiti goste da se obuku pristojno.

Kumovi: Kum na venčanju (tačnije, svedok) mora biti kršten. Poželjno je da bude pravoslavne vere, iako neki sveštenici pristaju da to bude i osoba krštena u drugoj hrišćanskoj crkvi. Kum ne sme biti u krvnom srodstvu sa mladencima (npr. brat ili sestra).

Dozvoljeni datumi: Crkva ne venčava tokom postova. Zabranjeni datumi su: Celokupni Veliki i Božićni post, sredom i petkom tokom cele godine, na danove jednodnevnih postova (Krstovdan, Mras), kao i tokom određenih prazničnih perioda (npr. od Božića do Bogojavljenja). Letnje i jesenje zadušnice (subota) tehnički nisu zabranjene za venčanje, ali se tradicionalno izbegavaju, i neki sveštenici ih neće odobriti. Uvek proverite crkveni kalendar i konsultujte se sa sveštenikom.

Fotografisanje i snimanje: U većini crkava je dozvoljeno, ali je poželjno da fotograf bude muškarac, jer će možći morati da uđe u oltar da bi napravio dobre kadrove. Uvek je najbolje pitati za dozvolu unapred.

Trajanje ceremonije: Venčanje sa horom traje oko 30-45 minuta. Bez hora može biti nešto kraće, oko 20-30 minuta.

Venčanje u Manastiru

Venčanje u manastiru je san mnogih parova zbog mirne i duhovne atmosfere. Procedure su slične, ali je često potrebna dodatna saglasnost. Cene su često niže, ili se daje prilog po mogućstvima. Bitno je poštovati strožija pravila ponašanja i odevanja. Popularni manastiri na Fruškoj gori ili manastir Vavedenje na Senjaku zahtevaju rezervaciju mesecima unapred.

Crkveni Razvod i Ponovno Venčanje

Pravoslavna crkva dozvoljava poništenje crkvenog braka (narodno "crkveni razvod") pod određenim uslovima. Potrebno je podneti molbu crkvenom sudu, navesti razloge i dostaviti dokumenta o poništenju građanskog braka. Procedura može trajati i koštati (neki sveštenici traže 2.000 dinara za podnošenje molbe). Tek nakon dobijanja rešenja o poništenju, osoba može da se ponovo venča u crkvi.

Zaključni Saveti i Iskustva

Na osnovu brojnih iskustava, glavni savet je komunikacija. Ne bojte se postaviti svešteniku sva pitanja koja imate: o cenama, toku ceremonije, pravilima. Sve dogovore napišite ili tražite da vam se potvrde. Ako naiđete na neprimeren zahtev za novac, nemojte se ustručavati da se konsultujete sa nadležnim eparhijskim vlastima.

I na kraju, zapamtite da je crkveno venčanje pre svega duhovni čin, svečani trenutak vašeg zajedništva pred Bogom. Iako organizacija može biti stresna, pokušajte da se fokusirate na suštinu i ljubav koju slave te večnosti.

Neka je sa srećom vaš zajednički put!