Saveti za Gajenje Cveća: Rešavamo Uobičajene Probleme

Gajenje cveća je često putovanje puno lepih trenutaka, ali i izazova. Kako biljke ne mogu da nam kažu šta im treba, moramo da budemo pažljivi posmatrači. Na osnovu brojnih iskustava i pitanja ljubitelja cveća, prikupili smo najčešće dileme i probleme i pružili odgovore koji će vam pomoći da vaše zelene saputnike održite zdrave i lepe.

Muškatle: Kraljice Balkona i Njihove Tajne

Muškatle su omiljene zbog bujnog cvetanja, ali ponekad i one mogu da zabrinjavaju. Često se postavlja pitanje da li im smeta visina odnosno da li mogu da se gaje na visokim spratovima. Srećom, za muškatle visina nije prepreka. Mnogo je bitnije osunčanje, zaštita od jakog vetra i pravilna nega. Međutim, postoje različite vrste. Za balkone i terase često su pogodnije viseće muškatle koje lepo padaju preko ograde, dok grmolike varijetete možete koristiti za guste, kompaktne saksije.

Šta ako se listovi požute ili cvetovi uvenu? Razloga može biti nekoliko. Najčešći je prekomerno zalivanje. Zemlja treba da se malo osuši između dva zalivanja. Takođe, iznenadna promena uslova - na primer, ako biljku kupite iz zatvorenog prostora i odmah je izložite jakom direktnom suncu - može da izazove šok i "spaljivanje" listova. Biljke treba postepeno privikavati na nove uslove. Ako vam se cvetovi uvene, redovno ih uklanjajte šišanjem cele cvetne drške. To će podstaći biljku da proizvodi nove pupoljke.

Za podsticanje cvetanja i otpornosti, mnogi preporučuju blagu prihranu rastvorom joda (1-2 kapi na litru vode) jednom mesečno, pri čemu se voda sipa direktno u koren, a ne po listovima i cvetovima.

Surfinije i Petunije: Izazov Bogatog Cvetanja

Ove bujne lepotice zahtevaju malo više pažnje. Ako vaša surfinija slabo raste ili joj listovi žute, proverite osnovne uslove. One zahtevaju dosta svetlosti, ali ne nužno ceo dan direktnog sunca. Veliki problem može biti prezalivanje ili, pak, nedostatak vode. U vrućim danima, zemlja se brže suši, pa će možda trebati svakodnevno zalivanje. Međutim, pazite da ne zalivate po listovima, jer vlažnost može dovesti do pojave pepelnice (bele praškaste naslage) ili plamenjače.

Ako primetite da su vrhovi listova braon ili da se cvetovi ne otvaraju lepo, to može biti znak gljivične infekcije. Preventivno prskanje prirodnim rastvorom (npr. od sode bikarbone i tečnog sapuna) može pomoći. Takođe, redovno uklanjajte uvele cvetove i suve listove kako biste stimulisali novo cvetanje i sprečili šírenje bolesti.

Kod petunija se često dešava da izdužene grane idu u visinu, a ne u širinu. Rešenje je jednostavno: zaštipkivanje vrhova. Kada se vrhovi grana odseku, biljka se "bokori" i postaje gušća, što rezultira više cvetova.

Zalivanje: Najfinija Veština

Pravilno zalivanje je možda i najvažniji aspekt nege. Opšte pravilo je da se zaliva kada je gornji sloj zemlje suv. Zabodenjem prsta u zemlju do oko dva centimetra lako ćete proveriti vlažnost. Većina biljaka ne voli da stoji u vodi, pa je obavezno praznjenje tanjirića ispod saksije.

Vreme zalivanja takođe igra ulogu. U toplim mesecima, najbolje je zalivati uveče ili rano ujutru, kako voda ne bi brzo isparila, a biljka imala vremena da je usvoje pre dolaska vrućine. Koristite, ako je moguće, odstajalu vodu na sobnoj temperaturi, jer hladna voda iz slavine može izazvati šok kod korena.

Za sobne biljke kao što su spatifilum ili orhideje, često je bolji metod potapanje. Saksija se uroni u kadu sa vodom na 15-30 minuta, zatim se izvadi i pusti da se dobro ocedi. Ovako se zemlja ravnomerno navlaži, a korenje ne ostaje u stojećoj vodi.

Prirodna Đubriva i Prihrana

Da biste podstakli bujni rast i cvetanje, biljkama je potrebna prihrana. Pored komercijalnih đubriva, možete koristiti i prirodne, domaće preparate.

• Kopriva: Napunite kantu svežom koprivom, prelijte vodom i pustite da fermentira 2-3 nedelje (povremeno mešajući). Procesediranim rastvorom (razblaženim sa vodom 1:1) zalivajte biljke u koren. Ovo je izvrstan izvor azota.
• Kvasac: Rastvorite kocku svežeg kvasca (50g) u malo tople vode, pa dodajte kašiku šećera i oko 5 litara vode. Ostavite da odstoji par sati. Ovim rastvorom možete zalivati biljke na svakih 10-15 dana za podsticanje rasta.
• Kora banane i ljuske jaja: Usitnjena kora banane bogata je kalijumom, a samlevene ljuske jaja daju kalcijum. Možete ih zakopati u zemlju u saksiji ili napraviti čaj kuvanjem u vodi koji se kasije koristi za zalivanje.
• Kafa: Hladna kafa, razblažena sa vodom, može poslužiti kao blago kiselasto đubrivo za biljke koje to vole, poput hortenzija.

Borba protiv Štetočina: Prirodni i Hemijski Pristup

Napad biljnih vaši, moljaca, crvenog pauka ili pepelnice je čest problem.

Za biljne vaši i bele mušice, efikasan prirodni metod je prskanje rastvorom od pepela cigareta (pepeo od nekoliko cigareta namočiti u litru vode preko noći, procediti i prskati, posebno donju stranu listova). Takođe, rastvor sode bikarbone (1-2 kašike) i nekoliko kapi tečnog sapuna u litru vode može pomoći.

Kod ozbiljnijih infestacija, neophodna su hemijska sredstva. U poljoprivrednoj apoteci možete nabaviti insekticide kao što su Decis, Actara ili Confidor. Uvek pažljivo pročitajte uputstvo, poštujte doze i vreme primene (naročito kod voća, da ne bi ostali štetni ostaci). Preventivno, redovno pregledavajte donju stranu listova i izolujte obolele biljke.

Protiv puževa koji noću glodaju lišće, pomaže mehaničko skupljanje ili postavljanje klopki (plitke posude sa pivom ukopane u zemlju). Puževi se privlače pivom i upadaju u njega.

Presađivanje i Razmnožavanje

Kada biljka "preraste" saksiju ili zemlja postane iscrpljena, vreme je za presađivanje. Najpovoljnije vreme je proleće, kada biljka ulazi u period aktivnog rasta. Koristite svežu, kvalitetnu zemlju, po mogućstvu namensku za odredjenu vrstu biljke (zemlja za kaktuse, za orhideje, univerzalna zemlja...).

Mnoge biljke se lako razmnožavaju reznicama (pelcerima). Tako se mogu umnožiti muškatle, bršljan, ruzmarin, lavanda, mnoge sobne biljke. Kod drvenastih biljka (ruzmarin, lavanda), grančicu možete zabosti direktno u vlažnu zemlju. Kod sobnih biljka sa sočnim stabiljkama (npr. krasula, zamiokulkas), pelcer se najpre ostavi da se mesto reza malo osuši, pa se stavi u vodu da pustí korenje ili direktno u zemlju. Bromelije i neke orhideje nakon cvetanja razvijaju mlade izdanke (keike) pored matične biljke, koji se mogu odvojiti kada porastu i presaditi.

Zimsko Čuvanje Višegodišnjeg Cveća

Šta raditi sa muškatlama, lavandom, oleandrom kada dođe hladnoća?

Muškatle mogu da prezimе na dva načina: U hladnom, tamnom prostoru (podrum, šupa) gde se temperatura kreće oko 5-10°C. Pre unošenja, orežu se na oko 15 cm, a tokom zime se retko zalivaju (jednom mesečno). U proleće se iznose, presade i počinju redovno da se zalivaju. Druga opcija je da ostanu kao sobna biljka na svetlom prozoru, gde će, uz redovnu negu, možda i cvetati tokom zime.

Lavanda i ruzmarin su otpornije. Ako su u zemlji, mogu da prezimе napolju. Ako su u saksijama, zaštita je neophodnija jer će koren brže da promrzne. Saksiju je dobro obmotati izolacionim materijalom (stiroporom, najlonom) i smestiti u zaštićen ugao.

Oleander i bugenvilija moraju da se unesu u prostoriju gde temperatura neće pasti ispod 10°C, po mogućstvu na svetlo mesto.

Česta Pitanja i Brza Rešenja

Zašto mi se listovi na draceni suše na vrhovima?

To je najčešće znak suvog vazduha (pogotovo tokom grejne sezone) ili zalivanja tvrdom vodom. Pomoći će redovno orošavanje i korišćenje destilovane/kišnice za zalivanje.

Šta da radim sa hrizantemama kada cvetovi uvenu?

Otrežite uvele cvetove. Ako je biljka u saksiji, možete je ostaviti napolju - većina vrsta je otporna. U proleće će ponovo izrasti.

Kako da zaštitim cveće od pasa u dvorištu?

Pored ograđivanja, možete probati sa prirodnim odbijačima: posuti teritoriju mlevenim biberom, kafom ili postaviti grančice ružmarina koji imaju jak miris. Neki takođe koriste električne ogradice na baterije koje daju blagi, bezbedni udar.

Moja seflera (kišobran) gubi listove. Zašto?

Seflera je osetljiva na promene. Promena mesta, promaja, preterano zalivanje ili presušenje mogu dovesti do opadanja lišća. Nađite joj stalno, svetlo mesto bez promaje i zalivajte tek kada se zemlja osuši.

Šta je to beli talog na površini zemlje u saksiji?

To je najčešće kamenac iz vode za zalivanje. Pojavljuje se kada se koristi tvrda česmovača. Možete ga skinuti i zameniti gornjim slojem zemlje. Dugoročno rešenje je korišćenje mekše, odstajale vode.

Gajenje biljaka je proces učenja i strpljenja. Svaka biljka je individua, a uspeh leži u praćenju njenih reakcija i prilagođavanju nege. Ne ob